Gljivarsko društvo Šumadije je imalo dosta sreće sa rodom Amanita u svom dosadašnjem radu. Ovo sreće treba shvatiti uslovno, jer je iza nje trinaest godina ozbiljnog rada i hiljade predjenih kilometara po celoj Šumadiji ali i većini srpskih planina kao što su Kopaonik, Goč,Golija,Zlatibor, Tara i mnoge druge. Pri tom, susreli smo se i zabeležili mnoge predstavnike ovog izuzetnog roda. Izmedju ostalog, utvrdili smo da mnoge mediteranske, južnjačke, vrste rastu na prostoru Šumadije i centalne Srbije. Mnoge od ovih nalaza beležimo kao premijerne nalaze u srpskoj mikologiji .

Sve ovo,gore navedeno, postavilo je imperativni zadatak pred Društvo: sve višegodišnje, vredne i zanimljive nalaze i podatke predstaviti gljivarskoj javnosti Srbije. Ovog izuzetnog zadatka prihvatio se prof. dr Nebojša Lukić, i svoju fascinaciju(ne samo svoju) , ovim rodom pretočio u , jedinstvenu na prostoru bivše Jugoslavije, monografiju: „Rod Amanita u Srbiji“.Naravno, ova monografija ostaje „otvorena knjiga“ i nadamo sa da će,vrlo brzo, biti dopunjena sa novim vrstama gljiva iz ovog roda koje njen autor i članovi Društva budu pronašli.

Planina Goč u biološkom smislu predstavlja izuzetnu ekološku celinu. Uostalom, nedavno dobijeni status Specijalnog rezervata prirode dovoljno govori o tome.

Imao sam sreću da u ovoj ,sa klimatskog aspekta gledano, izuzetnoj godini, kada su srušeni svi stogodišnji rekordi po količini padavina, provedem dva udarna letnja meseca na njoj. Pravo obilje nadjenih gljiva, preko hiljadu zabeleženih vrsta, od kojih su mnoge izuzetno retke, svoju krunu je imalo u nalazu pet retkih amanita. To  su: A. nivalis,  A.porphiria, A.virosa i A.echinocephala.Peta gljiva, koja je označena kao A. friabilis, po svim makro i mikro karakteristikama odgovara podatcima koji se mogu naći u literaturi ali, s obzirom na to da je jedna od najređih gljiva u Evropi, potrebno je potvrditi ovaj nalaz.

Istraživanje roda Amanita je inače težak i ozbiljan zadatak, kao što i prof. Lukić kaže u svojoj knizi, i njemu ne bi trebalo olako prići.Otežavajuće okolnosti su izuzeno nežna i osetljiva gradja samih plodonosnih tela (naročito u ekstremnim vremenskim uslovima kakve smo ove godine imali) i relativno kratak fruktuacioni period. Dalje, neophodno je zabeležiti važne podatke o staništu, sastavu tla, nadmorskoj visini, osunčanosti,mikoriznom partneru i mnoge druge. Varijabilnost makroskopskih karakteristika je kod ovog roda izuzetna i delimično je uslovljena karakteristikama staništa i vremenskim uslovima. Na mikroskopskom planu situacija nije mnogo bolja, većina mikro karakteristika kao što su veličina spora i bazidija je slična za mnoge vrste,naročito za one iz iste sekcije. Jedini način za pravilnu determinaciju je,utvrdit one mikro i makro specifičnosti karakteristične samo za tu vrstu, a to podrazumeva pored rada na terenu, sate i sate provedene za mikroskopom u njihovom traženju(prisustvo ili odsustvo kopči-kljunastih završetaka, prisustvo i brojnost sferocita, oblik i velicinu ćelija subhimenijuma i mnoge druge).Naravno, za sve ovo neophodna je bogata literatura, pa i konsultacija vodećih profesionalnih mikologa iz ove oblasti( koji ponekad naprave samo zabunu sa novim taksonima,varijetetima i formama).

U svakom slučaju, Gljivarsko društvo Šumadije, može upiše ovih pet taksona u svoju bazu podataka a praćenje i potvrda ovih vrsta na Goču predstavlja zadatak u narednim godinama.

Kataloški br.________

Foto prilog br.:                                             Eksikat : postoji